RADOZNALOST JE KLJUČNA – Intervju sa docentom Milanom Ličinom

“Nauka i umetnost se ukrštaju u istovetnoj nameri – postavljanju pitanja. Radoznalost je ključna za obe discipline”

Milan Ličina docent Fakulteta digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan, nedavno je dao intervju povodom njegove najnovije instalacije – “Transinformator”, koja je postala deo privatne kolekcije Fondacije Saša Marčeta.

U nastavku vam prenosimo intervju koji je objavljen na sajtu fondacije.

Tvoj rad “Transinformator”, na izložbi Drugi svet bavio se kultnom ličnosti, tako što je softverski generisao navodne Tesline izjave i misli na osnovu nama dostupnih tekstualnih izvora. Ovaj rad otvara čitav niz mogućih pitanja – ne samo ona koja se odnose na kult ličnosti, već i za famozni termin “post-truth” i uticaj društvenih mreža na javnost putem sve većeg broja neproverenih citata poznatih ličnosti. Koji od ovih segmenata rada je tebi bio najvažniji?

,,Transinformator” je delo generativne umetnosti u realnom vremenu. Rad je stvoren korišćenjem algoritama za obradu prirodnih jezika, odnosno tehnikama koje su trenutno predstavljene kao upotreba ,,veštačke inteligencije“. Računarski program adaptiran za ovu instalaciju je obučen kroz analizu autentičnih pisanih izvora samog naučnika, različitih tekstova i intervjua upitnog porekla sa ciljem da oponaša Teslin način izražavanja, a potom u tom maniru konstruiše originalne navodne citate naučnika našeg porekla.

Budući da je rad isprva kreiran za izložbu posvećenu obeležavanju izumiteljevog rođendana, inspiraciju sam pronašao upravo u mističnoj predstavi Nikole Tesle. No, cilj rada je od samog početka bio ispitivanje uticaja izmišljenih i fabrikovanih autoriteta u medijskom etru novog milenijuma. Čak i kroz svoje ime, rad postavlja pitanje da li su plasirane informacije transformisane i oblikovane tako da namerno dovode u zabludu zloupotrebom javnog poverenja u izražene ličnosti iz nacionalne istorije ili javnog, kulturnog i političkog života. Ujedno, ispituje etičnost korišćenja tih figura kao propagandnih instrumenata kada za kreiranje neistinitog sadržaja i posledice pogrešne interpretacije ne odgovara fizičko lice već mašina.

Rekao bih da je osnovni motiv da kreiram koncept instalacije bio vezan za uticaj instant-informisanja i neproveravanja činjenica koje se koriste kao dokazi u važnim društvenim diskusijama, odnosno, ispitivanje spremnosti za sumnju u validnost bilo koje tvrdnje koja poziva na akciju u neko ime. “Post-truth” je, zbog svog izraženog političkog prizvuka, redundantan u mojim radovima jer ne želim da obeležim tehnologiju kao sredstvo dogmatizacije, već da provociram razmišljanje o neophodnosti prihvatanja odgovornosti za plasiranje površnih ideologija. No, defaktualizacija kao instrument zabluđivanja je od samog početka prisutna u pod-kontekstu dela.

Za tvoj rad je ključan odnos umetnosti, nauke i  tehnologije, što je karakteristično ne samo za izložbu Drugi svet, već i druge, kao što je art+science+makers. Kako vidiš odnos umetničke publike prema nauci – da li postoji podozrivost prema njenoj “rigidnosti” i na koji način se ti trudiš da predstaviš nauku u umetničkom kontekstu?

Nauka i umetnost se ukrštaju u istovetnoj nameri – postavljanju pitanja. Radoznalost je ključna za obe discipline. Umetnicima je, tokom stvaranja, važan proces i kreirano delo predstavlja okončanje trenutnog likovnog i kontekstualnog istraživanja koje potom rezonuje sa posmatračima. Sa druge strane, nauka proces argumentuje činjenicama, dokazima i zaključcima, te na taj način kruniše završetak ili prelazak na naredni korak ispitivanja.

Ukoliko nije u pitanju direktna interpretacija naučnih ogleda, publika na ovakve saradnje odlično reaguje, najpre zato što prepoznaje derivat nastao interdisciplinarnim pristupom. Odnosno, razume da predstavljeno delo nije način da nauka komunicira kroz umetnost, niti da umetnost ilustruje naučnu temu, već da zajednički provociraju razmišljanje o našem okruženju, pa i nama samima.

Doživljavam tehnologiju kao medij. Ne delujem u okviru njenih ograničenja, već se trudim da kreiram jedinstvena iskustva i prilagodim je sopstvenim zamislima. Poznavanje ili unapređivanje postojećih, a naročito  stvaranje novih tehničko-tehnoloških rešenja u likovnom radu je, za mene, jednako uzbudljivo kao ispitivanje nijanse boje koju koristim ili osmišljavanje umetničkog koncepta.

Način na koji težim da afirmišem ovakav pristup je najpre kroz izlagačke aktivnosti. Uz Centar za promociju nauke, tokom godina sam producirao nekoliko radova kroz Art+Science programe, između ostalog, i bio jedan od nacionalnih pobednika. Takođe, kroz projekat EU AILab sam imao prilike da se susretem i razmenim ideje sa međunarodnim stvaraocima iz ovog polja. To iskustvo sam dalje transponovao na svoje delo na izložbi ,,Drugi svet” u organizaciji Fondacije Saša Marčeta u bioskopu Balkan. Ukratko, moj pristup je vođen željom za inkluzijom tehnologije kao sredstva za umetničko izražavanje.

Aktivan si i kao dizajner, između ostalog i vizualnih rešenja za Fondaciju Saša Marčeta. Koliko na ovom polju vidiš prostora za inovacije i ličnu kreativnost, imajući u vidi primenjeni/naručeni karakter tog rada?

S obzirom da je moje formalno obrazovanje upravo vezano za dizajn, smatram da dizajneri imaju set misaonih alata za rešavanje različitih izazova u komunikaciji i prenošenju poruka. Ne pravim razliku između komercijalnih projekata i eksperimenata, verujem u proces.

Prodajni karakter dizajna ne mora da znači da će on biti lišen najviših estetskih dometa stvaraoca, jer, iako kazujemo priču o proizvodu, brendu ili organizaciji, to činimo kroz sopstveni senzibilitet i vizuelni jezik koji gradimo tokom karijere. Mislim da su neka od najatraktivnijih rešenja koja sam kreirao bila upravo za projekte koji isprva deluju suvoparno. To su bile prilike da savladam nove veštine, istražujem i uvodim neočekivane elemente – razmišljam na svež način. Što nam postavljena tema deluje nedostupnije, mogućnosti da je interpretiramo uzbudljivije rastu jer smo u poziciji da stvaramo iz pozicije toga šta mi želimo da ta tema predstavlja, a ne onoga što mislimo da se očekuje. Tako da, ne samo da vidim, već i direktno koristim prostor za sopstvenu kreativnost i u komercijalnom radu. Ujedno, kvalitet toga što radite omogućuje da plasirate svoj dizajn, što implicira stalni rad na sebi.

Posebno mi je drago što sam kroz saradnju sa Fondacijom Saša Marčeta kreirao nekoliko rešenja za bioskop Balkan i na taj način učestvovao u novom poglavlju tog važnog beogradskog kulturnog spomenika.