Poseta izložbi Voje Stanića i Jovana Bjelića

-Jovan Bijelić je bio srpski slikar, jedan od predvodnika matičnih tokova umetnosti između dva svetska rata u Srbiji i nekadasnjoj Jugoslaviji. Smatra se jednim od najznačajnijih slikara na ovim prostorima. Studirao je u Sarajevu, kod Janevskog. Boravio je u Parizu i u Pragu studirajuci na likovnim akademijama. Od 1919. je živeo u Beogradu, gde je bio scenograf a potom i šef slikarske radionice Narodnog pozorišta.

-Bjelić je svojim delima preispitivao domet Pola Sezana, priblizio se apstrakciji.
Eksperimentisao u okviru novog realizma, postkubizma i tradicionalizma i otkrio sebe u ekspresionizmu.
-Na izlozbi ,,Jovan Bjelić“ iz riznice Narodnog muzeja u Beogradu – prikazano je trideset osam slika koje na najbolji način predstavljaju ovog značajnog umetnika, a istovremeno prikazuju i najveće domete srpske umetnosti.

-Neka od njegovih najpoznatijih dela su: ,,Portret devojke”, ,,Kupačica”, ,,Jajce”, ,,Kći umetnikova”, ,,Dvorište”, ,,Ženski akt”, ,,Sarajevo”, ,,Portret starice”, ,,Devojcica s lutkom”, ,,Decak jaše lava”, ,,Apstraktni predeo”.

-Moje mišljenje: Slikar je pre svega zaljubljen u svoj kraj iz kojeg je potekao. Te boje njegovog neba su zaslužne za njegovo vođenje sveta i nalaženje sebe samog. Slikar Jovan Bijelić je neko ko je voleo život i ljude. Svuda oko sebe je video lepotu i tako je i stvarao. U svemu je nalazio radost uprkos problemima. Bio je rođeni optimista i to je ostao do kraja života.

-“Kupačica“ je proizvod Bjelićevog nadahnuća prema profesionalnom modelu koji je pozirao (Danica Kapriš). Jako ga je oduševila i u trenutku, zaboravivši na sve oko sebe, zgrabio platno i boje i slika je stvorena.
-U trenucima kada pocinje da se udaljava od bliskosti sa čovekom nastaje “Apstraktni predeo“. To je, inače, kratka faza u njegovom sazrevanju. Ono što ga odvaja od drugih je što je on osetio boju kao muziku.

Katarina Gobeljić

Djelo koje takođe ostavlja bez daha jeste slika Jovana Bijelića “Ljubavnici u predelu” koja je nastala 1921. godine. Nastoje i da prikaže metafiziku dimenziju prizora, statičnim figurama žene i muškarca, koje ističe u prvi plan, kao i dinamičnom pozadinom, izvodi ovo veoma značajno djelo. Ono se po mnogo čemu izdvojilo od ostalih i pri jednom pogledu na sva ostala, privuklo bojama i svedenošću oblika.

Milena Đoković

Narodni muzej u Beogradu priredio je izložbu slika Jovana Bijelića. Na njoj je prikazao trideset sedam, od trideset osam slika koje čuva u svojoj Zbirci jugoslovenskog slikarstva XX veka. Imali smo priliku da posetimo Narodni muzej prošlog petka, pa me je samim tim oduševio i njegov Autoportret. Jovan Bijelić je sebe ovako predstavljao:„Rođen sam optimist i ostaću optimist do kraja života. Nikada me nisu tangirale ničije protivničke, ili neprijateljske intrige ili ispadi ma koje vrste protiv mene. Takvim ljudima je unapred bilo sve oprošteno. Od rođenja do danas nikada me nije zabolela glava. Ni najmanju nesvesticu nisam imao ni onda kada sam bio gladan“.Smatram se da Bijelićev Autoportret podudara sa ovom izjavom, s tim što je dočarava na mnogo bolji i njemu bliži način-kroz sliku.

Ljubica Đorđević