Prvotimac i jedan od osnivača Ragbi 13 kluba Tašmajdan Tigrovi Stefan Nikolić student je smera Menadžment u sportu

Recite nam nešto o sebi, gde ste rođeni, gde ste odrаsli?
Rođen sam 25. avgusta 1989. u Beogradu. Odrastao sam u blizini Botaničke bašte, gde sam išao u osnovnu školu “Vuk Karadžić“, a u istoj sam uveče išao na košarkaške treninge. Taj period označavam kao jedan od najlepših u životu, pre svega jer sam upravo tada stekao najveći broj prijatelja sa kojima sam i danas blizak, a ima ih dosta. Nakon toga išao sam u gimnaziju “Sveti Sava”itadasamkošarkuzamenioragbijem.

Zašto ste upisali studije na Univerzitetu Metropolitan?
Kada sam završio gimnaziju jedino što me je interesovalo bio je ragbi. Zbog odlaska na evropsko prvenstvo za igrače mlađe od 18 godina propustio sam prijemne ispite za koje iskreno nisam ni bio previše zainteresovan u tom trenutku. Naredne godine upisao sam visoku školu za arhitekturu, gde se nisam najbolje snašao jer nisam imao baš nikakvo predznanje, s obzirom da sam išao u gimnaziju. Jednog dana jedan od članova porodice mi je objasnio da ću celog života žaliti ukoliko se budem bavio poslom koji ne volim i da bi najbolje bilo da ono što mi je tokom celog života bio hobi, u budućnosti postane profesija. Ja sam se odmah pronašao u toj priči, a taj hobi definitivno je bio sport. Obišao sam fakultete koji su nudili program menadžmenta u sportu, a Metropolitan mi je nudio sve – najbolju atmosferu unutar fakulteta, najlepšu i najbližu lokaciju, a imajući u vidu da sam u zaostatku za svojim vršnjacima odgovarao mi je i trogodišnji studijski program osnovno akademskih studija.

Kakve su vaše aktivnosti na profesionalnom planu?
Moj rad u Ragbi 13 Klubu Tašmajdan Tigrovi je volonterski, međutim sa klubom i samostalno krenuo sam sa radom na tri različita projekta, ali o tome mogu da vam otkrijem nešto više kada dođe vreme.

Da li su Vam studije pomogle u napredovanju u Vašem poslu? (Da li su vam studije pomogle u napredovanju na profesionalnom planu?)
Sigurno da jesu. Klub je osnovan krajem 2012. godine i baš u to vreme sam krenuo sa studijama. Klub zbog administrativnih problema i loše komunikacije sa Ragbi 13 Federacijom Srbije nije uspeo da se prijavi za takmičenje u narednoj sezoni, a ja u tom trenutku nisam imao funkciju u klubu. Tokom prve godine studija na predavanjima sam neprestano prikupljao potrebne informacije za vođenje kluba, što administrativnog što organizacionog tipa.Nakon završetka prve godine studija trebalo je da se krene sa pripremama za narednu sezonu, tada sam osetio da sam stekao dovoljno znanja da uspešno vodim klub u novoj i prvoj takmičarskoj sezoni. Ostali članovi kluba su me podržali i klub se sada uspešno takmiči u Drugoj ligi prvenstva Srbije, sa izglednim šansama za plasman u prvi rang, kao i u Kupu Srbije gde smo se plasirali u četvrtfinale.

Koji su Vaši najveći uspesi?
Najviše se ponosim osnivanjem Tašmajdan Tigrova i uvođenjem kluba u takmičarski sistem, što naravno ne označavam kao samo moj uspeh, već cele grupe ljudi koja je započela celu priču o osnivanju i skupila hrabrosti da napusti svoje bivše klubove i započne nešto potpuno novo. Mnogi iz sveta ragbija nisu verovali da smo sposobni da uspešno organizujemo klub, ali to je samo zato što nisu sebi dozvolili da nas bolje upoznaju. U bivšem klubu više godina za redom osvajali smo trofeje Prvenstva i Kupa Srbije, a sve to bez i jednog poraza, pa bi takve uspehe želeo da ponovim i sa Tigrovima. Od uspeha bih takođe izdvojio osvajanje takmičenja Evropski štit sa reprezentacijom Srbije 2010. godine.

Kаko orgаnizujete svoje vreme, s obzirom na posao, studije, društveni život..?

Ove godine prebacio sam se na internet studije kako bih mogao da stižem na treninge i završavam ostale obaveze vezane za klub. Uglavnom ujutru završavam fakultetske obaveze, a svo ostalo vreme označavam kao slobodno, kada se posvećujem klubu, treningu, promocijom kluba na društvenim mrežama, čitam razne programe treninga i igre uopšte jer u Srbiji nemam priliku da direktno sarađujem i učim od vrhunskih stručnjaka iz ragbi sporta. Što se tiče društvenog života on nikako nije zapostavljen, pre svega jer je druženje obavezno posle svakog treninga, a i van njih.
Šta je bitno za uspešnu poslovnu karijeru, koje su to osobine?
Potrebno je pre svega dobro organizovati svoje vreme i obaveze. Onaj ko savršeno organizuje svoje vreme i obaveze, a nakon toga može uraditi isto sa tuđim on ima velike šanse za uspeh. Važna osobina u celom kontekstu je autoritet.

Koji su planovi i smernice za budući period?
Na prvoj godini studija iz predmeta Operacioni menadžment pisao sam projekat „Profesionalizacija ragbi 13 sporta“. Ono što je pisalo u tom projetku zvuči prilično bajkovito kada se pogleda trenutna situacija u ovom sportu kod nas, ali to je nešto čemu ću težiti i pokušati da bar delimično ostvarim u narednom periodu. U svakom slučaju želim da stabilizujem i omogućim normalno funkcionisanje Ragbi 13 Kluba Tašmajdan Tigrovi i formiranje ekipa u mlađim kategorijama. Ako se ne otvori mogućnost da klub funkcioniše na nivou klubova iz nekih trenutno više zastupljenih sportova, onda bih voleo da me dobar rad u mom klubu preporuči upravo tim klubovima iz recimo košarke ili fudbala.

Gde vidite sebe zа 5 – 10 godina?
Odgovor na ovo pitanje u mnogome zavisi od onoga što sam kazao u odgovoru na prethodno. Voleo bih da već krajem ove godine formiram ekipu mlađih kategorija koja će kroz nekoliko godina igrati ragbi na vrhunskom nivou i kvalitetom igre privući publiku na stadione, a samim tim sponozore, medije i sve ostalo što ide uz vrhunski sport. Ako ipak ne dođe do toga, siguran sam da ću pronaći svoje mesto u nekom od najvećih košarkaških ili eventualno fudbalskih klubova i uspešno izdržavati svoju porodicu koja će tada brojati minimum tri člana.