Intervju: Profesorka Marija Radosavljević i brend Mara Liberta kao inspiracija za studente FDU-a

Poznato je da studenti Univerziteta Metropolitan imaju tu privilegiju da uče od najboljih, profesora koji su eksperti u svom poslu sa višegodišnjim iskustvom. Međutim studenti Fakulteta digitalnih umetnosti imaju profesorku koja ne samo što im prenosi potrebno znanje za budućnost, već mnogima služi i kao inspiracija za ono što su izabrali kao svoj životni poziv – da budu svestrani umetnici, prepoznati i priznati u celom svetu.

Profesorka studijskog programa Grafički dizajn, Marija Radosavljević je kroz svoj način rada sa studentima Metropolitana ostvarila ono što mnogi do sada nisu, kroz mnogobrojne značajne projekte, nagrade, pohvale i priznanja – da san i želja postanu stvarnost.

Jedna ste od retkih profesora, koja inspiriše svoje studente – kako znanjem, tako i iskustvom. Na koji način postižete da budete omiljeni profesor među studentima Fakulteta digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan?

Kada bih ranije pomislila da ću možda biti profesor u budućnosti, uvek bi mi se prikazala slika mog omiljenog profesora. Da bih odgovorila, moram prvo iz mog ugla obrazložiti kako ja vidim omiljenog profesora. Za mene je omiljeni profesor onaj koji otvara nešto drugačije horizonte, koji priča svoja iskustva i iskustva drugih, koji ohrabruje, koji nas gura tri koraka unapred, koji ukazuje na greške, ali i onaj kome je stalo do našeg razvoja i mišljenja. Isto tako verujem da svaki student nađe baš onog profesora koji mu najviše odgovara i koji ga najbolje razume.

Moje metode rada su bliske onome u šta ja verujem, ono što ja živim. Nikada ne razmišljam o tome da li ću se dopasti studentima i koliko će me voleti, ali se uvek trudim da budem iskrena sa njima i da im pomognem u bilo kojoj situaciji, koliko sam u mogućnosti. Jako mi je važno da gradimo poverenje i da oni imaju oslonac, ma koliko svako od njih treba da se bori sam za sebe. Mislim da većina to prepozna i poveže se sa mnom, neko na prvu, a nekome treba malo više vremena, jer svako prati svoj lični ritam. I uvek govorim da od svakoga može da se nauči, samo ako pažljivo slušamo. Jer svi smo različiti i svako nosi svoju viziju i uverenja.

Šta za Vas znači prenositi kvalitetno tj. potrebno znanje studentima za budući razvoj i rad u profesiji?

Smatram da je kvalitetno prenošenje znanja upravo ono koje sadrži profesionalno ophođenje, ali i duhovno. Prvenstveno smo ljudi, a onda i profesionalci u svom poslu. Uvek kažem – ne određuje čoveka zanimanje, već ono što nosi u sebi, njegova spiritualnost. Verujem da kada čovek radi na svim životnim poljima uporedo sa profesionalnim razvojem, može postići čuda. Upravo to želim da studenti prepoznaju i da sami dođu do zaključaka. Šta im prija, a šta manje i zašto je to tako.

Zdrava komunikacija je ključ svega. To naravno nije uvek lako jer se tipovi ličnosti razlikuju, ali profesor sa iskustvom zna kako da priđe svakom pojedincu. Kvalitetno prenošenje znanja sadrži emociju, sadrži strast prema struci, to je ono gde se problemi pretvaraju u izazove, a izazovi u učenja. I nije bitno koliko ćemo dobri biti, već šta ćemo naučiti. To je najdragocenije.

„Svaki veliki san počinje od sanjara. Uvek pamti: imaš u sebi snagu, strpljenje i strast da dotakneš zvezde kako bi promenio život.“ – Harijet Tabman

Na koji način vidite mlade umetnike, obzirom da se svakodnevno sa njima susrećete i radite?

Mislim da je pravi izazov raditi danas sa mladima. Oni su jako pametni i znatiželjni, i puno toga već prepoznaju jer su rasli u digitalnom svetu gde su mnoge informacije dostupne. Imaju fenomenalne ideje, kreativni su, ali isto tako često ne selektuju bitno od nebitnog što ih ponekada dovodi do lutanja. Često nemaju strpljenja za dublje istraživanje, ali se uvek trudim da im ukažem na moguće rezultate. Koji sve uglovi promatranja mogu biti i zašto je to važno za njih, a kada to usvoje i pređu korak dalje, posle sve ide lakše. Sami znaju da na kraju stoji spoznaja materije. To nije uvek lako sa svakim studentom, jer su svi različiti, neko je pričalica i pitalica, neko manje komunicira, neko uopšte ne, ali za svakoga postoji način da mu se priđe i otkloni blokada u komunikaciji. Takođe prihvatam njihova gledišta i razmišljane i zajedno dolazimo do novih saznanja.

Ono što me najviše raduje je kada uvidim da nešto dobro rade, a da pritom nisu ni svesni toga,      odmah reagujem i koristim situaciju da ih ohrabrim da nastave dalje. Naravno, na prvu su jako nesigurni i ne veruju u svoje sposobnosti, ali onda kada shvate šta sam ja uvidela, pojavi se taj sjaj u njihovim očima. Tada znam da sam uradila pravu stvar. Koliko je to podstrek za njih, toliko je i za mene – da radim pravu stvar. Često volim da sarađujem sa njima i privatno, gde ih uključujem u projekte na kojima ja radim, snimanja editorijala, video produkcija i iznenadim se koliko su kreativni i koliko zapravo i ja učim od njih. Interesuje ih šta radim privatno i često se savetuju sa mnom za njihove ideje i planove. Vrlo rado pomognem svakome ko me pita za savet.

Poznato je da kroz različite projekte podržavate studente FDU-a, da razvijaju svoj talenat i nesebično im u tome pomažete…

Rad sa studentima Fakulteta digitalnih umetnosti, mimo naših redovnih obaveza, je za mene nešto najdragocenije, a verujem i njima. To im daje slobodu da iznesu sve svoje mišljenje i budu deo tima koji odličuje. Tu se prepozna i njihova odgovornost i spremnost da se bore. Vole timski rad i vrlo su realni u donošenju odluka. Postavljamo zajedno pravila kojih se pridržavamo, do te mere da kada neko izostane ima potrebu da to i nadoknadi.

Imali smo razne akcije i sve su bile ozbiljno prihvaćene, ali isto tako uvek imamo vremena za smeh i druženje bez pritiska. Nema poena, nema ispita, ima samo jedno – a to je ostvarenje cilja zarad svih nas, jer mi smo tim.  Zajedno rešavamo probleme, radujemo se i slavimo uspehe. Brojni rezultati su iza nas, od učešća na konkursima, akcijama fakulteta i drugih institucija, do naših projekata koje sprovodimo u delo. Sekcija Grafički dizajn na Metropolitanu u Nišu, uvek drži širom otvorena vrata svima onima koji žele da uče, napreduju i da se dobro zabave.

Pored toga što ste profesor na Univerzitetu Metropolitan, pokrenuli ste i svoj brend Mara Liberta Contemporary jewelry – dizajniran, unikatan nakit sa Vašim potpisom, ali i ličnim pečatom. Kako je sve počelo?

Sve je počelo davne 2007. godine, kada je izašao konkurs u Blicu za Međunarodnu radionicu zlatarstva i dizajna nakita u Skoplju, a koja je bila u organizaciji Zanatske komore Koblenc iz Nemačke. Prijavila sam se i bila jedna od dve žene koje su predstavljale Srbiju. Naime, nisam ni sanjala šta me tamo čeka i kuda će me sve odvesti. Okružena zlatarima sa Balkana, imala sam priliku da učim i upoznam tajne ovog zanata.

Od tada kreće ljubav ka nakitu i stvaranje koje se kruniše nagradom na Bijenalu minijature u Majdanpeku 2011. godine, gde dobijam nagradu za dizajn minđuša „Tradicija“ i poziv za drugu Internacionalnu radionicu MajdanArt i simpozijum zlatarstva u Zlatari Majdanpek. Čini mi se da od tada sve kreće da se otvara za mene. Nezaboravno iskustvo sa profesionalcima u zlatarstvu i mogućnost za detaljno istraživanje tehnika izrade nakita i dizajna mi je otvorilo potpuno nove poglede. Konstantna strast nikada nije prestala, vremenom se oblikovala i dovela me ovde gde sam danas.

Tih godina sam dosta putovala po Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj i sama držala radionice osnovnih tehnika koje sam naučila. Upoznala sam predivne i talentovane ljude iz regiona sa kojima i dan danas sarađujem. Još jedna iznenadna potvrda, koja je za mene do tada bila samo mašta, je da se moj nakit našao u čuvenom italijanskom časopisu „Vicenza jewellery“. Vest sam saznala sasvim slučajno od prijateljice koja je to videla i poslala mi screenshot. Od tada verujem da se u sasvim običnim danima kriju najveće radosti i iznenađenja. Nakon toga se desio i „British Vogue“, „Hedonist Magazine-USA“ „Wannabe Magazine“, „Narodne novine“, „Blic žena“, „Lepota i zdravlje“ i još mnogi drugi magazini i portali. Izlagala sam i učestvovala na mnogim međunarodnim izložbama i festivalima.

Kako sam nastavila da radim i dalje da stvaram pod mojim autorskim pseudonimom Marija Liberta, imala sam jaku potrebu da se nađem na jednoj od prestižnih akademija u Firenci. Da saznam nešto novo i učim u gradu koji za mene ima veliki značaj. Godine 2018. odlazim na Akademiju za savremen nakit „ALCHIMIA“ i učim kod Frančeska Kode, jednog od istaknutih profesora. Nakon toga se još dublje posvećujem istraživanju i sarađujem sa mnogim umetnicima i dizajnerima, ali isto tako razmišljam o tome da iskoristim svo znanje iz grafičkog dizajna i pokrenem brend Mara Liberta. Tek krajem 2019. godine sam se fokusirala na projekat i od tada aktivno krećem da radim na planiranju i razvoju brenda, koji je zvanično predstavljen početkom ove, 2020. godine. Pored toga uporedo radim i autorski nakit koji koristim za svoje umetničko izlaganje. Više o samom brendu i ideologiji, možete naći na mom sajtu: www.maraliberta.com, a više o autorskom nakitu na Behance-u: www.behance.net/marijaliberta

Koji projekat, u okviru koga ste do sada radili, izdvajate kao poseban?

Jedan od najsloženijih projekata koje sam do sada radila, a ujedno i najizazovnijih su svakako Rektorski lanac, koji sam radila za Rektora Univerziteta Metropolitan, profesora dr Dragana Domazeta. Kada sam dobila poziv za ovaj projekat od profesora Domazeta, moram priznati, da sam osetila veliko uzbuđenje zbog važnosti zadatka i pomalo strah da sve to ispadne kako sam zamislila. Student FDU-a Rastko Blagojević, koji mi je pomogao u realizaciji 3D modela, je takođe pomogao i da lakše izradim prototipove koji su uspešno prihvaćeni od strane Rektora. Imala sam i veliku podršku, izvršne direktorke Metropolitana, Ljiljane Domazet, kao i direktorke Marketing sektora, Vesne Domazet Huni koje su nesebično bile tu za sve što treba i podržavale me, ali i verovale u moj rad.

Bila mi je velika čast da doprinesem razvoju Univerziteta Metropolitan i Fakulteta digitalnih umetnosti gde sam zaposlena, koji je ubedljivo najbolji u Srbiji, i ostavim dugovečan trag narednim generacijama.

Gde pronalazite inspiraciju za različite modele nakita koji su zaista unikatni i skroz drugačiji od svega do sada viđenog?

Da li se radi o autorskom nakitu ili brendu – inspiraciju pronalazim u spiritualnom životu, filozofiji, prirodi, arhitekturi, ali isto tako u formi i teksturama na koje nailazim. Stalno istražujem, promatram prirodu i oblike i fasciniram se koliko toga ne vidimo na prvi pogled. Povezujem elemente, istražujem reči sanskrita i ostalih jezika i dolazim do neverovatnih saznanja i inspiracije za rad.

Zanimljivo mi je bilo jedno istraživanje grafičara i tipografa iz Španije, Pepe Gimenoa, a koje povremeno primenjujem u svom radu i sa studentima, koje ima neverovatnu moć otvaranja uma. Sakupljanjem odpadnih oblika iz prirode, odvajamo ih po sistemu slično-različito i nakon toga kreiram kompozicije na belim papirima. Prateći svoju intuiciju i osećaje za estetiku, otvara se potpuno nova dimenzija gledanja na te organske oblike iz prirode, koji su do samo pola sata ranije bili jedna neprimećena gomila.

Šta je to ključno, što treba svakog dizajnera da izdvoji kao posebnog, drugačijeg i jedinku za sebe?

Verujem da svaki dizajner najpre mora saslušati svoje unutarnje poruke i potrebe, bez obzira na to da li je u nečemu najbolji ili ne. Da ne odustaje tako lako od svojih ciljeva i uverenja, čak i ako na prvu deluju nemoguće. Da usavršava svoje tehnike i vidi koji je maksimum koji pruža. Da se zapita – šta je to što dobro radi i gde škripi, kako može da se popravi i da li može da se reši na drugačiji način? Da se zapita šta drugi misle da dobro radi, i da nađe vezu i odgovore. Naravno da konstantno radi i razvija se, a to može jedino dubljim istraživanjem i analiziranjem problema. Biti odgovoran za svoje stvaranje je dragoceno, jer čak i kada čovek pogreši ne treba na to da gleda kao nedostatak, već da je dobio mogućnost da uči i da nešto promeni. Kada sve to spozna, onda će biti originalna verzija sebe.

„Samo prati svoju intuiciju, jer ona zna šta je najbolje za tebe.“ – Mara Liberta

Marija Radosavljević je docent na Univerzitetu Metropolitan, Fakultetu digitalnih umetnosti, studijskom programu za Grafički dizajn. Završila je srednju Umetničku školu u Nišu i 2004. godine diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odeljenje u Kragujevcu, odsek primenjena grafika. Usavršavala se u oblasti dizajna nakita u Firenci (Italija) u Alchimia – Contemporary Jewellery School 2018.  godine. Uporedo sa grafičkim dizajnom razvija i svoj brend sa nakitom Mara Liberta. Njena strast je kaligrafija i tipografija, logo i vizuali. Pored mnogobrojnih nagrada, priznanja, učešća u okviru različitih projekata, Marija je i dugogodišnji volonter u organizacijama Otvoreni klub Niš i Volonterski centar Niš, ali i jedna od osnivača društva Fashion Corner. Trenutno radi kao volonter dizajner za nevladinu organizaciju iz Nepala „Childrensafenet“, kao i preko svetske zajednice volontera Workaway.