Intervju: Katarina Krajnović, studentkinja modnog dizajna na Univerzitetu Metropolitan

Katarina Krajnović je rođena kao najmlađe dete u petočlanoj beogradskoj porodici. Od malih nogu je pokazivala sklonost ka slikanju i umetnosti, zbog čega je bila redovan član brojnih umetničkih sekcija. Školu za dizajn je odabarala kao svoju sledeću destinaciju, i to na smeru za tekstilni dizajn i već je prilikom polaganja prijemnog ispita uspela da se izdvoji među ostalim kandidatima na smeru sa radovima koji su uvršetni među najbolje. Vođena svojom pasijom i inspiracijom, krenula je da traži svoju sledeću stanicu gde će njen talent i kreativna energija moći da se razvijaju. U toj potrazi se izdvojio posebno Univerzitet Metropolitan koji je jedini pružao sve što je njoj bilo potrebno za dalji napredak i razvoj umetničkog naboja koji je rastao u njoj.

WANNABE MAGAZINE: Dizajn i ti. Kako se javila ljubav prema ovoj vrsti umetnosti?

KATARINA KRAJNOVIĆ: Došlo je spontano: krenulo je sa prvim žvrljanjem dok sam bila mala, uz podršku porodice i prijatelja vremenom je preraslo u crteže koji su imali kakvu-takvu formu, da bih se ozbiljno fokusirala na crtanje i slikanje. Paralelno sam počela da se zanimam za fotografiju ali ispostavilo se da koliko god ja želela da budem iza objektiva, više sam se nalazila ispred. I u jednom trenutku ta interesovanja su počela da se prepliću da bi dobila konačnu formu u vidu moje ljubavi prema dizajnu, a posebno modnom.

Stipendista si Univerziteta Metropolitan na odseku za Modni dizajn, a žiri si „kupila“ svojom originalnom kolekcijom kaputa inspirisanim etno motivima balkanskih nošnji. Zašto je baš ovaj fakultet bio tvoj izbor? Šta je ono što ga izdvaja od drugih umetničkih fakulteta?

Generalno sam se plašila trenutka kada ću morati da odaberem fakultet, jer sam bila okružena primerima ljudi koje je studiranje gušilo i teralo da se odreknu kreativnosti i podrede svoje ideje kalupu i onome što neko drugi smatra lepim, adekvatnim ili umetnošću. Zato sam još u srednjoj školi, dok su moje vršnjake brinule ocene na polugodištu i neopravdani, krenula da istražujem mogućnosti koje umetnički fakulteti u Srbiji pružaju. I već u trenutku kada sam počela da se mirim sa idejom da ću morati negde „preko“ našla sam Univerzitet Metropolitan. Program koji oni imaju kombinovao je sve što sam tražila, a iskustva ljudi koji su studirali ili studiraju i dalje su definitivno potvrdila da je ovo moja sledeća stanica. Uz to, činjenica da dodeljuju stipendiju najtalentovanijima i da su spremni da ulože u svakom pogledu u svoje studente je definitivno potvrdilo moju odluku.

Šta ti se naročito dopada u načinu studiranja na ovom fakultetu? 

Oduševljena sam time što svaka ideja i inicijativa imaju podršku, koja ne ostaje samo na lepim rečima. Odnos profesora prema studentima je takav da za razliku od mnogih studenata sa drugih fakulteta koji studije doživljaju kao odlazak na robiju, ja se osećam motivisano, puna sam energije i inspiracije. Potpuna sloboda u kreativnom izražavanju i istraživanju sopstvenih mogućnosti je velika prednost koju studiranje na ovom fakultetu pruža. Pritom nisam usko ograničena na smer modnog dizajna, već se profesori trude da izvuku maksimum iz nas. Eto na primer, nikada se nisam previše interesovala za grafički dizajn, ali zahvaljujući mojim profesorima otkrila sam i ovu oblast i shvatila da sam zapravo jako dobra u tome.

S obzirom na to da tvoja ljubav prema umetnosti i dizajnu potiče od malena, koje bi bilo tvoje idealno zanimanje u budućnosti?

Degustator Nutele! Šalim se! Moja trenutna vizija je nezavisni umetnik-dizajner. U ovom momentu ne vidim sebe da radim za neki komercijalni brend ili da se strogo orijentišem samo na kreiranje odeće. Želela bih da moje ideje ne ograničim samo na kolekciju koja će biti prikazana na reviji, već bih volela da svim mojim projektima dam multimedijalni doživljaj kako bi svaki komad mogao da ispriča svoju priču.

Posao kojim planiraš da se baviš zahteva mnogo mašte i originalnosti. U čemu pronalaziš inspiraciju za svoje stvaralaštvo?

Ne bih da zvučim kao kliše i da ponavljam kako se inspiracija nalazi svuda oko nas. Lično, moju unutrašnju muzu probude iznenadne i jake emocije. Te emocije može da izazove bilo šta: umetnička dela, istorijski događaji ili ličnosti, savremena dešavanja, a ponekad su to sasvim obične svakodnevne sitnice poput prolaznika, zarazne melodije, zanimljivosti na koju naletim „skrolujući“ Internetom…

Učestvovala si na brojnim radionicama, a volontirala si i na Beogradskoj nedelji mode. Koje bi od ovih angažovanja izdvojila kao najzanimljivije?

Učestvovanje na umetničkim radionicama je igralo veliku ulogu jer sam imala priliku da se upoznajem sa različitim pravcima umetnosti, da istražujem i eksperimentišem. Najbitnija stvar koju bih izdvojila jeste bilo upoznavanje savremenih umetnika i razmena iskustava, mišljenja i sl. Posebno bih izdvojila susret sa Marinom Marković, koja me je podstakla da se više bavim slikarstvom i da posvetim malo više pažnje likovnoj umetnosti. S druge strane, volontiranje na Beogradskoj nedelji mode, koje mi je omogućio fakultet, bilo je izuzetno zabavno: našla sam se u pirlici da vidim šta se dešava iza kulisa, da iskusim haotično zadovoljstvo koje prati organizacija jednog ovakvog događaja i svake revije posebno. A uz to, konkretno na ovom poslednjem BFW, dobila sam priliku da pokažem sopstveni stil, zahvaljujući čemu sam osvojila komad iz kolekcije Black and Easy by Mates.

U sklopu 7. Balkan Art Fashion Event-a predstavila si kolekciju belih papirnih haljina. Kako si došla na ideju da osmisliš ovu zanimljivu kolekciju neobičnih haljina?

Zapravo papirne haljine su bile prvi veliki projekat koji smo imali na fakultetu. Velikim trudom i angažovanjem cele prve godine modnog dizajna, a uz ogromnu podršku i pomoć naše mentorke Ane Vasiljević, dobili smo priliku da našu viziju vidi šira publika.

Gde vidiš sebe za 5 godina?

I dalje niko ne želi da me angažuje kao degustatora Nutele? (smeh) Ovo je teško i strašno pitanje, jer zapravo još uvek ne mogu da se izborim sa činjenicom da imam 20 godina, a kamoli da imam jasnu viziju gde vidim sebe za 5 godina. Ali za sada sam kormilo usmerila ka daljem usavršavanju na nekom od evropskih univerziteta, bili to London, Beč, Berlin ili ko zna koji grad, i da krenem sa realizacijom sopstvenog art brenda.

Na kraju, zašto je Univerzitet Metropolitan pravi izbor za mlade umetnike i njihov profesionalni razvoj i napredak?

Mislim da sam već dala odgovor i dovoljnu motivaciju. Rekla bih da je najveći strah i kazna za svakog umetnika forsiranje da se uklopi u kalup i da se odrekne svoje vizije. Metropolitan čini potpuno suprotno od toga: na ovom fakultetu sve opcije su otvorene, dobijamo dovoljno prostora da damo svojim idejama maha, naši zahtevi i potrebe se osluškuju a podstrek i podršku koju dobijamo su nemerljivi.

Fotografije: Privatna arhiva

Izvor: WANNABE MAGAZIN – http://wannabemagazine.com/intervju-katarina-krajnovic-studentkinja-modnog-dizajna-na-univerzitetu-metropolitan/